Odlomak iz knjige
Kako ne naručivati kafu
Ako ste strastveni ljubitelj kafe, kao ja, evo kako ne treba naručivati kafu svakoga dana.
Kada vam konobar priđe i pita vas šta biste želeli da pijete, nemojte pomisliti da se ceo svet divnih mogućnosti upravo otvorio pred vama. Nije. Vi samo pijete kafu.
Nemojte gubiti vreme tražeći od njega da bespotrebno objašnjava nijanse pretvaranja, recimo, pogrešno naručenog frapućina u nepopravljiv afogato. Već otprilike znate šta ćete naručiti, a to je u mom slučaju ili suvi kapućino ili dugi makijato.
„Koji tačno od ta dva?“ moj konobar, gledajući me u pristojnoj zbunjenosti, obično pita u ovom trenutku. I da li je moja narudžbina kapućino bez mleka sa penastim mlekom na vrhu, ili dupli espresso sa penastim mlekom na vrhu, a bez mleka sa strane?
Ne znam, i može li, molim, da ponovi pitanje? I tako, kako bih zadobila na vremenu, dozvoljavam sebi da skrenem u eskapističku, samouništavajuću digresiju.
Imate li možda dopio ili ristreto, ili možete li napraviti dobar kortado ili autentični australijski flat white? I da li vaš barista zna za razliku između mokaćina sa karamelizovanim kremom i kafe au lait sa prelivom od karamele? Pitanje opsega je uvek moj glavni prioritet.
Da, imaju, i mogu, i njihov barista može da napravi bilo šta od gore navedenog.
Odlično, kažem ja, što vama ne preporučujem. Uzeću jedan kratki espreso, kao i obično.
